Polazeći od Evropske povelje o lokalnoj samoupravi i Preporuke 19 (2001) „Učešće građana u javnom životu na lokalnom nivou“, Komiteta ministara Saveta Evrope;
Prihvatajući dokument o neposrednom učešću građana u javnom životu na lokalnom nivou, koji je izradila Radna grupa za jačanje građanskog učešća, Stalne konferencije gradova i opština;
Svesno da je neposredno učešće građana u procesu upravljanja osnovno pravo u demokratskom društvu;
Svesno da je ključni kvalitet demokratskog društva sloboda svakog njegovog člana da učestvuje u javnom životu i daje svoj doprinos ostvarivanju boljeg života i opšteg napretka;
Svesno da samo dobro informisani, adekvatno i pravovremeno konsultovani građani mogu biti učesnici u direktnom odlučivanju i mogu dati svoj puni doprinos u podeli odgovornosti sa svojim predstavnicima u organima jedinica lokalne samouprave;
Svesno da neposredno učešće građana ne može biti i nije zamena za predstavničku demokratiju, već je sa njom komplementarno i njena je prirodna dopuna koja može pomoći jačanju demokratske legitimnosti političkih odluka, povećanju otvorenosti procesa donošenja odluka i većem učešću birača u političkom procesu;
Svesno da neposredno učešće građana u javnom životu na lokalnom nivou u Republici Srbiji nije dovoljno razvijeno i da postoji potreba unapređenja pravnog okvira i prakse;
Građanska ili narodna inicijativa predstavlja drugi po značaju oblik učešća građana u odlučivanju o javnim poslovima. Građansku incijativu izričito omogućuje Ustav Republike Srbije (član 2), a bliže je uređuju Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, Zakon o lokalnoj samoupravi i statuti opština.
Neophodno je podvući da je skupština opštine u obavezi da svojim statutom uredi pitanje neposrednog učešća građana u vršenju lokalne vlasti, kroz građansku inicijativu, poštujući odredbe navedenih zakona. Praksa pokazuje da su skupštine opština, uglavnom, ovo pitanje svojim statutom uredile uz prepisivanje odredaba zakona, bez prilagođavanja istog svojim stvarnim potrebama. Građanska inicijativa, i u onim slučajevima za koje su građani iskazali potrebu da se istom obrate skupštini opštine i predlože rešavanje određenog pitanja iz njenog delokruga, uglavnom je bila bezuspešna.
Ostvarivanje nacionalne politike za neposredno učešće građana u lokalnom javnom životu predstavlja dugoročan proces. Kao što smo videli pregledom postojeće situacije, postoje mnogi problemi i njihovi uzroci koji otežavaju uspešno ostvarivanje većeg učešća građana u procesima kreiranja, donošenja i sprovođenja odluka i politika u jedinicama lokalne samouprave. Opšta apatija građana jedna je od najsnažnijih posledica trenutne situacije u društvu. Razočaranost, nezainteresovanost i nepoverenje građana u institucije proizvod su dugogodišnjeg neinteresovanja tih institucija za mišljenje i stavove građana.
Osnovni ciljevi Inicijative Slobodnih Građana usmereni su ka podizanju svesti javnosti o potrebi većeg neposrednog učešća građana, ka poboljšanju trenutne situacije u Republici Srbiji i na lokalu.
Otvorenost lokalnih organa za građane predstavlja prvi korak ka većem učešću građana i ka ostvarivanju demokratskog društva.
Dijalog lokalnih organa sa građanima čini drugi deo procesa neposrednog učešća građana u lokalnom javnom životu.
Podela odgovornosti jeste ključni deo neposrednog učešća građana u lokalnom javnom životu. Unapređenje direktne demokratije ili neposrednog odlučivanja građana u važnim pitanjima i razvoj mesne samouprave, predstavljaju srž neposrednog uticaja građana na procese u lokalnoj zajednici.
Kako god to bilo, suštinski važno jeste podizanje građanske svesti i odgovornosti i promovisanje kulture demokratskog učešća građana u javnom životu i odlučivanju. Razvijanje njihove svesti o pripadnosti zajednici i podsticanje građana na to da preuzmu odgovornost za doprinos javnom životu, za osnov imaju garantovanje prava građanima na pristup informacijama o različitim pitanjima od interesa za lokalnu zajednicu, unapređivanje dijaloga između građana i izabranih predstavnika i ostvarivanje prava građana da direktno učestvuju u donošenju važnih odluka za budućnost njihove zajednice.
Na kraju, otvorenost, dijalog i podela odgovornosti neumitno vode ka izgradnji dugoročnog partnerstva između građana i lokalnih organa vlasti; partnerstva koje će otvoriti prostor za dublju, kontinuiranu saradnju i izgradnju još neposrednijeg uticaja građana na lokalni život; dugoročnog partnerstva koje će omogućiti dalji napredak, reformu i poboljšanje života građana i delovanja institucija. Zato koji god i kakav god metod ili kanal koristile jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji za neposredno uključivanje građana, uvek treba da imaju na umu da samo dobro informisan i redovno konsultovan građanin može dati svoj pun doprinos u podeli odgovornosti i biti pravi partner u ostvarivanju boljeg života u lokalnoj zajednici. Zbog toga, osnovni cilj svake lokalne i druge vlasti treba da bude izgradnja zajednice kompetentnih i svesnih građana koji će biti spremni da u potpunosti preuzmu svoju ulogu u društvu.