Šta su prava građana?

Po­la­ze­ći od Evrop­ske po­ve­lje o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi i Pre­po­ru­ke 19 (2001) „Učešće gra­đa­na u jav­nom ži­vo­tu na lo­kal­nom ni­vou“, Ko­mi­te­ta mi­ni­sta­ra Sa­ve­ta Evro­pe;

Pri­hva­ta­ju­ći do­ku­ment o ne­po­sred­nom uče­šću gra­đa­na u jav­nom ži­vo­tu na lo­kalnom ni­vou, ko­ji je iz­ra­di­la Rad­na gru­pa za ja­ča­nje gra­đan­skog uče­šća, Stal­ne kon­feren­ci­je gra­do­va i op­šti­na;

Sve­sno da je ne­po­sred­no uče­šće gra­đa­na u pro­ce­su upra­vlja­nja osnov­no pra­vo u de­mo­krat­skom dru­štvu;

Sve­sno da je ključ­ni kva­li­tet de­mo­krat­skog dru­štva slo­bo­da sva­kog nje­go­vog člana da uče­stvu­je u jav­nom ži­vo­tu i da­je svoj do­pri­­nos ostva­ri­va­nju bo­ljeg ži­vo­ta i opšteg na­pret­ka;

Sve­sno da sa­mo do­bro in­for­mi­sa­ni, ade­kvat­no i pra­vo­vre­me­no kon­sul­to­va­ni gra­đani mo­gu bi­ti uče­sni­ci u di­rekt­nom od­lu­či­va­nju i mo­gu da­ti svoj pu­ni do­pri­nos u po­de­li od­go­vor­no­sti sa svo­jim pred­stav­ni­ci­ma u or­ga­ni­ma je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve;

Sve­sno da ne­po­sred­no uče­šće gra­đa­na ne mo­že bi­ti i ni­je za­me­na za pred­stav­ničku de­mo­kra­ti­ju, već je sa njom kom­ple­men­tar­no i nje­na je pri­rod­na do­pu­na ko­ja mo­že po­mo­ći ja­ča­nju de­mo­krat­ske le­gi­tim­no­sti po­li­tič­kih od­lu­ka, po­ve­ća­nju otvo­reno­sti pro­ce­sa do­no­še­nja od­lu­ka i ve­ćem uče­šću bi­ra­ča u po­li­tič­kom pro­ce­su;

Sve­sno da ne­po­sred­no uče­šće gra­đa­na u jav­nom ži­vo­tu na lo­kal­nom ni­vou u Repu­bli­ci Sr­bi­ji ni­je do­volj­no raz­vi­je­no i da po­sto­ji po­tre­ba una­pre­đe­nja prav­nog okvi­ra i prak­se;

Građanska ili narodna inicijativa predstavlja drugi po značaju oblik učešća građana u odlučivanju o javnim poslovima. Građansku incijativu izričito omogućuje Ustav Republike Srbije (član 2), a bliže je uređuju Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, Zakon o lokalnoj samoupravi i statuti opština.

Neophodno je podvući da je skupština opštine u obavezi da svojim statutom uredi pitanje neposrednog učešća građana u vršenju lokalne vlasti, kroz građansku inicijativu, poštujući odredbe navedenih zakona. Praksa pokazuje da su skupštine opština, uglavnom, ovo pitanje svojim statutom uredile uz prepisivanje odredaba zakona, bez prilagođavanja istog svojim stvarnim potrebama. Građanska inicijativa, i u onim slučajevima za koje su građani iskazali potrebu da se istom obrate skupštini opštine i predlože rešavanje određenog pitanja iz njenog delokruga, uglavnom je bila bezuspešna.

Ostvarivanje nacionalne politike za neposredno učešće građana u lokalnom javnom životu predstavlja dugoročan proces. Kao što smo videli pregledom postojeće situacije, postoje mnogi problemi i njihovi uzroci koji otežavaju uspešno ostvarivanje većeg učešća građana u procesima kreiranja, donošenja i sprovođenja odluka i politika u jedinicama lokalne samouprave. Opšta apatija građana jedna je od najsnažnijih posledica trenutne situacije u društvu. Razočaranost, nezainteresovanost i nepoverenje građana u institucije proizvod su dugogodišnjeg neinteresovanja tih institucija za mišljenje i stavove građana.

Osnovni ciljevi Inicijative Slobodnih Građana usmereni su ka podizanju svesti javnosti o potrebi većeg neposrednog učešća građana, ka poboljšanju trenutne situacije u Republici Srbiji i na lokalu.

Otvorenost lokalnih organa za građane predstavlja prvi korak ka većem učešću građana i ka ostvarivanju demokratskog društva.

Dijalog lokalnih organa sa građanima čini drugi deo procesa neposrednog učešća građana u lokalnom javnom životu.

Podela odgovornosti jeste ključni deo neposrednog učešća građana u lokalnom javnom životu. Unapređenje direktne demokratije ili neposrednog odlučivanja građana u važnim pitanjima i razvoj mesne samouprave, predstavljaju srž neposrednog uticaja građana na procese u lokalnoj zajednici.

Kako god to bilo, suštinski važno jeste podizanje građanske svesti i odgovornosti i promovisanje kulture demokratskog učešća građana u javnom životu i odlučivanju. Razvijanje njihove svesti o pripadnosti zajednici i podsticanje građana na to da preuzmu odgovornost za doprinos javnom životu, za osnov imaju garantovanje prava građanima na pristup informacijama o različitim pitanjima od interesa za lokalnu zajednicu, unapređivanje dijaloga između građana i izabranih predstavnika i ostvarivanje prava građana da direktno učestvuju u donošenju važnih odluka za budućnost njihove zajednice.

Na kraju, otvorenost, dijalog i podela odgovornosti neumitno vode ka izgradnji dugoročnog partnerstva između građana i lokalnih organa vlasti; partnerstva koje će otvoriti prostor za dublju, kontinuiranu saradnju i izgradnju još neposrednijeg uticaja građana na lokalni život; dugoročnog partnerstva koje će omogućiti dalji napredak, reformu i poboljšanje života građana i delovanja institucija. Zato koji god i kakav god metod ili kanal koristile jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji za neposredno uključivanje građana, uvek treba da imaju na umu da samo dobro informisan i redovno konsultovan građanin može dati svoj pun doprinos u podeli odgovornosti i biti pravi partner u ostvarivanju boljeg života u lokalnoj zajednici. Zbog toga, osnovni cilj svake lokalne i druge vlasti treba da bude izgradnja zajednice kompetentnih i svesnih građana koji će biti spremni da u potpunosti preuzmu svoju ulogu u društvu.

Total
1
Shares
Leave a Reply

Your email address will not be published.

Prethodni članak

Da li je ovo dokaz o malverzacijama sa donacijama iz BIH?

Sledeći članak

Publika u vreme korone